Salata od maslačka za šta je sve dobra
Salata od maslačka je prava prolećna blagodet, koju bi svako trebao imati na svojoj trpezi. Okrepiće umorni organizam, osnažiti telo i zaštitii ga od brojnih bolesti. List ove biljke visoko se cenio kao zdrava i okrepljujuća namirnica još od davnih vremena.
U Hercegovini se salata od sasvim mladog lišća i korena maslačka isečenog na tanke lističe davala slabovidim osobama. Čist sok koristio se za čišćenje od toksina i popravljanje krvne slike.
Maslačak salata nekad se nalazila u jelovnicima najprobirljivijih, ali i najsiromašnijih slojeva stanovništva. Popularna je i danas, naročito u francuskoj kuhinji, gde drži svoje zasluženo mesto. Kod nas se polako vraća na trpeze iako je bila prisutna vekovima unazad.
U ovom tekstu daćemo vam nekoliko predloga kako se pravi ukusna salata od maslačka. Recepti su odlični, ostanite sa nama..
Maslačak dragoceni dar iz prirode
Ovo skromna svuda prisutna biljka, na koju gotovo i ne obraćamo pažnju, izgleda nam isuviše poznato. Cvet joj je predivne žute boje, cveta od ranog proleća, te raduje mnoge svojom pojavom. Sa druge strane koren i listovi od kojih se priprema prolećna salata od maslačka imaju izvanredna lekovita svojstva.
Ova uporna i pre svega otporna biljčica svakog jutra ustaje u 6 sati. Tada lagano otvara svoj cvet i stoji na usluzi svim zainteresovanim insektima sve do podneva. Od tada pa do 15 h jedina briga joj je da ponovo složi i zatvori svoj cvetak. Nakon toga ponovo ide u san i dočekuje nov sunčev izlazak. Kada je vreme suviše hladno ili olujno, ona se uopšte i ne otvara.
Jedna glavica maslačka sadrži preko 12 hiljada semenki. Svaka od njih opremljena je majušnim padobranom koji je raznosi na najudaljenije destinacije. Ko bi rekao da ovaj obični žuti cvetak ima tako sofisticiranu opremu. Priroda je čudo.
Iako maslačak mnogima izgleda nežno i blago, u biljnom svetu to baš nije tako. Posmatrajte samo šta se dešava kada se pojavi prva žuta glavica na nekoj travnatoj površini. U roku od par dana sve će postati žuto. Definitivno ima osvajački karakter, pravi je „terminator“. Tamo gde se on smesti ne mrda, trpi sve pa čak i nepovoljnu klimu i gaženje.
U našoj slobodnoj interpretaciji -„mali žuti“ ima vrlo nezgodan karakter.
Latinski naziv za maslačak je Taraxacum officinale, u Evropi ga zovu i lavljim zubom, dok je kod rusa oduvančik. Drugi narodna imena kod nas su: gorko zelje, kravlje cveće, konjska žućenica, žutenica.
List maslačka lekovitost i sastav
Maslačak se uglavnom smatra dosadnim korovom, iako krije značajnu lekovitost. To je trajna zeljasta biljka s mesnatim, vretenastim i u gornjem delu razraslim korenom. Sadrži dragoceni mlečni sok koji nije otrovan, kako se to ponekad u narodu misli.
Cevasta cvetna stabljika je okrugla i nosi žutu cvetnu glavicu, koja se noću i za vreme cvetanja zatvara. Nakon toga se pojavljuje seme, poređano u obliku prozračne lopte, s mnogo semenki koje raznosi vetar.
Prizemni listovi su prilegli uz tlo i čine rozetu, pa se tek u kasnijem dobu uspravljaju. Oblik im je jako promenljiv, pa ih ima s glatkim ivicama i terasasto nazubljenih. List maslačka je izuzetno lekovit, sadrži velike količine vitamina C kao i gvožda (čak do 3 procenta). Bogatiji je ovim važnim mineralom od popularnog spanaća.
Listovi obiluju karotinoidima, vitamininom A i B kompleksa, stearinima, inulinima, holinom, organskim kiselinama. U njima su deponovane velike količine minerala, naročito kalijuma i kalcijuma.
Zahvaljujući aktivnim supstancama, list ima nešto gorči ukus. Ako je vaš izbor zdrava prolećna salata od maslačka, najbolje vam je listove prethodno veče potopiti u vodu. Na taj način ublažićete gorčinu i dobićete puno ukusniji prilog.
Stanište i uzgoj maslačka
Često se viđa u većem mnoštvu na travnatim površinama u baštama i na drugim terenima. Biljka cveta s početkom aprila i tokom maja meseca, kao i pojedinačno u jesen.
Lekoviti deo biljke je koren, cvetovi i blagotvorni listovi od kojih se spravlja zdrava salata od maslačka.
Bere ce čitava biljka s korenom, najbolje u proleće kada je i najsočnija, a list maslačka uvek pre cvetanja biljke.
U zvaničnoj upotrebi je biljka u cvatu i sam koren. Iz njega se dobija čuveni ekstrakt maslačka, omiljen među fitoterapeutima.
Ako se uzme u obzir samo poboljšanje u celokupnoj razmeni materija, već tad je jasno o kakvoj se biljci radi. Blagotvorna salata od maslačka čisti krv i njeno preventivno delovanje je izvanredno.
Kako se pravi salata od maslačka – recept
Za početak podelićemo sa vama najosnovniji recept. Pre same pripreme salate, povedite računa gde su listovi ubrani. Najbolje ih je brati na ekološki čistim područjima, dosta udaljenim od saobraćajnica. Kada naberete listove, potopite ih u vodu i ostavite preko noći nek tako odstoje. Na taj način će oni manje gorčiti, što je mnogima i jedina zamerka.
Salata od maslačka priprema:
Ubrane listove još jednom operite pod jačim mlazom vode. Dodajte im malo maslinovog ulja, limunov sok i sve začinite sa morskom solju. Sve na kraju možete začiniti sa jestivim cvetovima jagorčevine, kojih takođe ima u ovom periodu. Dobro sve izmešajte i vaša maslačak salata je spremna za posluženje.
Dopuna recepta: ukoliko želite još prefinjeniji ukus umesto morske, dodajte himalajsku so. Ona će dati nešto blažu notu salati uz koju ćete nesumnjivo uživati.
Salata od maslačka pripremljena na ovaj način, eliminisaće prolećni umor u kratkom roku. Osvežiće vas, oraspoložiti i oporaviti ceo organizam.
(Preuzeto sa: dijetamesecevemene.com)
Leave a Reply