70-godišnja žena došla je svom sinu da ga zamoli za novac za lečenje. Sin joj je dao samo paket brzog testenina, a zatim je uljudno ispratio. Međutim, kada je otvorila paket kod kuće — bila je u šoku i nije mogla da veruje svojim očima…
Bio je kišan večer. Dolores je, savijena i oslanjajući se na štap, polako hodala po zemljanom putu sa šljunkom na ivicama provincije Quezon. Na ramenu je imala staru, istrošenu platnenu torbu, u kojoj su bili samo medicinski dokumenti i nekoliko pezosa — jedva dovoljno za hleb.
Imala je 70 godina, noge su joj drhtale, ali tog dana odlučila je da ode kod sina — Ramona, kojeg je odgajala s ljubavlju i posvećenošću.
Patila je od srčane bolesti: lekar je rekao da je hitno potrebna operacija, koja košta desetine hiljada pezosa. Nije imala takav novac i nije joj ostalo ništa drugo nego da zamoli sina za pomoć. Ramon je sada vodio prodavnicu građevinskog materijala u gradu Quezon, imao je veliki dom i elegantan automobil. Dolores je verovala da, bez obzira koliko je sin zauzet, neće dozvoliti da njegova majka pati.
Kada je stigla, zaustavila se ispred ogromne gvozdene kapije i pritisnula zvono. Posle trenutka, neko je otvorio — bila je to Ramonova supruga, mlada žena koja ju je gledala s visine i hladno upitala:
— Šta ovde radite?Ženska garderoba
Dolores se blago nasmešila, glas joj je drhtao:
— Došla sam da vas posetim… i imam molbu za Ramona.
Supruga nije rekla ništa više, jednostavno je otišla po muža. Ramon je izašao iz kuće, elegantno obučen, još sa telefonom u ruci.
— Mama, šta ti ovde radiš? Veoma sam zauzet.
Neodlučno je izvukla iz džepa medicinski dokument:
— Imam srčanu bolest, lekar je rekao da moram što pre da operišem. Trebam samo malo novca. Kada tvoj brat proda pirinač u selu, vratiću ti…
Recepti za testenineNekretnine za iznajmljivanje
Ramon je namršteno podigao obrve i uzdahnuo:
— Mama, trenutno i ja imam malo obrtnog kapitala za posao. Nemam sada novca. Molim te, vrati se kući, razmisliću šta mogu da učinim.
Ona je ćutala, oči joj crvene:
— Trebam samo malo, dovoljno za bolnicu. Možeš li mi ovaj put pomoći?
Ramon je pogledao svoju ženu i, kao da želi brzo da završi razgovor, rekao:
— Dobro, mama, evo paketa testenine, pojedite je. Kada budem imao novca za nekoliko dana, poslaću ti ga.
Uzeo je paket iz gepeka automobila, stavio ga u ruke majke i nežno je gurnuo napolje:
— Mama, idi brzo, uskoro će padati jak kiša.
Dolores je spustila glavu, zagrlila paket uz grudi i trudila se da zadrži suze. Gvozdene kapije su se zatvorile, ostavljajući staricu samu na kiši.
Na putu kući nije krivila sina. Mislila je: „Verovatno je zaista u teškoj situaciji… Uostalom, dao mi je paket testenine — to je njegov način da pokaže brigu.“Investicioni fondovi
Kada je stigla do svoje male, uništene kuće u selu, stavila je paket na sto. Bila je gladna i odlučila je da skuva testeninu. Ali kada je otvorila paket, pronašla je nešto što joj je oduzelo dah: unutra nije bilo samo testenine… bila je i zapečaćena koverta.
Otvorila ju je drhtavim rukama i videla 50.000 pezosa u gotovini i malu, brzo napisanu poruku:
„Mama, izvini što sam te slagao. Nisam želeo da moja žena sazna — plašio sam se da će pomisliti da više pomažem porodici. Šaljem ti ove pare da odmah možeš da odeš na lečenje. Volim te jako, ali nisam se usudio to da ti kažem. Izvini što sam bio nezahvalan sin.”
Ona je zaledila, suze su joj kapale po papiru. U tom trenutku sva gorčina je nestala. Shvatila je da je njen sin i dalje voli — jednostavno su život i okolnosti slomili njegov duh.
Sledećeg dana je donela novac u bolnicu za operaciju. Srećom, zahvat je prošao uspešno. Kada je povratila svest, prva osoba koju je videla bio je Ramon, sedeći pored kreveta, sa crvenim očima.
— Mama, izvini… Tog dana sam se plašio šta će reći moja žena i tako sam postupio. Veoma žalim…
Ona se blago nasmešila, uzimajući ga za ruku:
— Mama se nikada ne ljuti na tebe. Zapamti: novac se može vratiti, ali majčina ljubav, jednom izgubljena, se ne može kupiti.
Nekretnine za iznajmljivanjeПородичне игре
Ramon je zaplakao kao dete, naslonivši glavu na majčinu ruku. Napolju je toplo svetlo Manile ulazilo kroz prozor — mekano i svetlo.
Od tog dana, Ramon se potpuno promenio. Često je putovao u selo da posećuje majku, kupovao joj lekove i obnavljao njen stari dom. Njegova supruga, koja je u početku bila nezadovoljna, postepeno je počela da razume.
Priča o 70-godišnjoj majci i „paketu testenine punom tihe ljubavi“ proširila se celom okolinom.
Za Dolores, najvredniji dar nije bio novac, već srce sina, koje je uprkos prividnoj ravnodušnosti i dalje bilo sinovsko srce.
Često bi sedela ispred kuće, osmehivala se i prisećala:
— Taj paket testenine bio je najbolji poklon u mom životu.
Bez obzira koliko smo zauzeti ili bogati, nikada ne zaboravimo one koji su nam dali život i odgajali nas. Malo ljubavi prema roditeljima — ponekad običan pozdrav ili zagrljaj — može zagrejati ceo život.Investicioni fondoviŽenska garderoba
S godinama su Doloresine kose potpuno posivele. Retko je izlazila, ali joj je um bio bistar. Jednog dana, pozvala je Ramona, Ceciliu i unuke. Dala im je malu drvenu kutiju sa maramicom i pismom:
„Ramone, sine moj. Moj život nije bio bogat, ali raduje me što si se promenio. Učite svoju decu da novac nije sve. Najvrednije su ljubav, poštovanje i saosećanje. To je nasleđe koje želim da ostavim.“
Ramon ju je zagrlio, plačući. Cecilia i deca su takođe plakala, shvatajući da će ova lekcija ostati s njima zauvek.
Jednog letnjeg dana, dok je zlatno sunce obasjavalo pirinčana polja, Dolores je tiho zatvorila oči. I dalje se osmehivala, držeći staru maramicu. Pored nje su bili Ramon, njegova supruga i unuci, držeći je za ruku.
Njeno sahranjivanje nije bilo raskošno, ali celo selo je došlo da se oprosti.
Godinama kasnije, priča o Dolores se još uvek priča u školama i na sastancima. Slika starice sa paketom testenine, u kojem je bila sakrivena sinova ljubav, postala je simbol majčinske ljubavi i iskupljenja.Recepti za testenine
Ramon, sa crvenim očima, često je pričao svoju priču:
— Bio sam ravnodušan, ali zahvaljujući majci shvatio sam da nikada ne smemo dozvoliti da sinovsko poštovanje dođe prekasno. Volite svoje roditelje dok su živi.
Nasleđe Dolores — nije novac ni materijalna dobra, već lekcija o majčinskoj ljubavi, sinovskoj ljubavi i oproštaju. Više je nema među nama, ali njena priča živi kao svetlo koje vodi svaki dom na Filipinima.
I ljudi sela često podsećaju jedni druge:
— Taj paket testenine bio je najbolji obrok u životu Dolores, jer je sadržao svu ljubav između majke i sina.
Leave a Reply