Bila je to ljubav, zabranjena.. Velika, iskrena i prava.. Trajale je četiri godine, otišao je jer nije mogao da me gleda tužnu, toliko optužbi, a toliko ljubavi između nas.. Borili smo se, samo je nestao uz
poruku možda bude bolje, zauvek ću te voleti.. Van sebe par meseci, nisam znala ni da li je dobro, ništa.. Imam novog dečka, nekako sam krenula dalje, 5mesec trudnoće sam, nosim blizance. Šetam sa drugaricom, kad ono ON, ispred mene, u šoku ja, u šoku on.
Plakali smo oboje, od tuge i boli. Kaže mi ženi se, ne voli je, ali mora, nacionalnost mu je takva. On
se ženi, ja trudna. Razdvojili su nas. Posle godinu dana, taj zagrljaj, taj iskren pogled, te suze, nikada neću zaboraviti. Ljudi moji, BORITE SE ZA SVOJU LJUBAV, NE ODUSTAJTE NIKADA!
Leave a Reply