Trudnoća, porođaj, dojenje, pa opet sve u krug. Ovako bi se ukratko mogao opisati život hrabre Maje u poslednjih 12 godina. Oduvek je maštala o velikoj porodici, a taj san ostvario joj se sa njenim Rašom. Odgajaju 11 dece, imaju privatnu firmu i ne skidaju osmeh s lica.
Šest sati ujutru. U kući Kovačevića u selu Vrdila kod Kraljeva mir i tišina. Mama Maja ustaje prva, brzo se sprema i pije kafu s nogu, a onda ide od sobe do sobe i razbuđuje svoju vojsku, njeno 11 dece. Neretko, probude se i sami i tad u sekundi nastaje haos. Svi uglas samo viču mama i nešto traže, a ima i onih koji bi da se maze. Uvek nekom nešto fali, pa tako jednima nedostaju čarape, drugima trenerka ili majica, a oni najmlađi negoduju jer žele da im se promeni pelena, pronađe duda ili napravi mleko. A za pranje zuba u toaletu maleni Kovačevići moraju da čekaju u redu.
– Jutro nam je najteži deo dana. Tad svima nešto treba u istom trenutku, a još njih šestoro žuri da se spremi za školu. Ali to traje do osam i posle toga nam dan izgleda kao u svim drugim porodicama. Stariji su u školi, a ja i ovi mlađi spremamo ručak i obavljamo druge obaveze – kaže Maja (37), koja je sa suprugom Radišom od svoje 17. godine.
Da bi se svi zasladili treba bar pola kilograma čokolade
Iako imaju 11 dece nije imala blizanačke trudnoće, a u ulozi majke prvi put ostvarila se u 25. godini. Tad su dobili Milicu, posle koje su se rađali samo dečaci, a Maja je htela bar još jedno žensko dete. Ta želja joj se ostvarila tek sa sedmim detetom kad je rodila Ružicu. Priznaje nam da je oduvek maštala da ima veliku porodicu, iako ima samo brata.
– Znate šta, kad žena pored sebe ima dobrog muža i dobrog čoveka, onda može da ima i desetoro dece. Samo je bitno da je on razume i podržava, a meni se po
U njihovoj kući ne postoji podela na muško-ženske poslove, a i deca imaju svoje obaveze. Tako je Miloš zadužen da ide u prodavnicu, Milica vodi računa imaju li svi čarapice na nogama kako se ne bi prehladili, Milan i Mihailo brinu o bebama i vrlo su požrtvovani i odgovorni, iako su tako mali.
Kovačevići ništa ne prepuštaju slučaju i na vreme moraju da misle o svemu jer organizovati život u jednom tako velikom domaćinstvu nalik je organizaciji posla u manjem preduzeću. Ipak, najgore je kad zakaže tehnika.
– Dešavalo se da nam se pokvari mašina za veš i to nas potpuno parališe jer je uključujemo dva-tri puta dnevno. Sudove peremo non-stop, a samo za jedan dan treba nam oko sedam vekni hleba i isto toliko litara mleka. Taj broj se stalno povećava – kaže Maja, pa skoči sa kreveta da pomeri nestašnog Miodraga, kako mu lampa ne bi pala na glavu.
Otkriva nam i da moraju da kupe dve čokolade od 300 grama, koje su dovoljne tek toliko da se svako dete zasladi, ali ne i najede. Ipak, mali Kovačevići su vrlo skromni i umesto igračkama najviše vole da se igraju jedni sa drugima. Bude tu i koškanja, bezazlene dečje kavge i zadirkivanja, ali kad padne noć u krevet se ne ide dok se svi prvo međusobno ne izljube.
– Kad zaspu, obavezno ih obiđem. Prvo ih prebrojim, a kad se uverim da su svi tu i kad vidim kako bezbrižno i slatko spavaju shvatim koliko sam srećna žena – priča Maja i dodaje da se tad u tišini vrlo često presabira da li se tokom dana ogrešila o neko dete, kao i da li je dobar roditelj.
Svesna je da fizički ne može da se svakom posveti u onom trenutku kad je njima to potrebno, pa je zato ponekad i grize savest. Ali brzo je prođe jer i da ima dvoje dece, ta pitanja bi je svakako ponekad mučila.
Ćutimo, radimo i borimo se za svoju decu
Ipak, najviše se iznervira kad deca iz škole dođu zabrinuta, zato što su ih drugari zadirkivali.
– Deca k’o deca. Sa komentarima znaju da budu vrlo okrutna i surova, pa su tako prozivali našu decu govoreći im „Koliko vas ima. Pa vi ste kao cigani“. Ali Rašo i ja uvek porazgovaramo sa njima, objasnimo im zašto ne treba da obraćaju pažnju na takve komentare i brzo ih to prođe. Na sreću, deca su nam pozitivna, baš kao i ja – objašnjava Maja, koja je po zanimanju novinar.
Na naše iznenađenje ona nije samo mama, već je i uspešna poslovna žena. Sa suprugom Radišom ima izdavačku kuću „Glas Srbije“, koja izdaje „Kraljevske novine“, kao i „Glas Srbije“. Iako se od izdavaštva teško živi, Kovačevići ne kukaju. Naprotiv, nervira ih kad se o velikim porodicama u našoj zemlji priča kao o velikom socijalnom problemu.
– Čim počnete da se žalite kako vam loše ide, odmah sledi rafal pitanja i osuda. Šta vam trebaju tolika deca, od čega mislite da ih izdržavate i školujete, nije poenta samo praviti decu… Baš zato imam veliku želju da dokažem da to nije tako i iz tog razloga mi ćutimo, radimo i borimo se za svoju decu – naglašava Maja i otkriva da je i predsednica udruženja „Persida Karađorđević“, koje se bavi problemima višedetnih porodica.
Zato što imaju privatnu firmu Kovačevići nemaju pravo ni na dečji dodatak, ali kako kažu, ne posmatraju život kroz novac.
– Svaka druga porodica u Srbiji ima samo jedno dete. Mislim da uopšte nije problem u novcu, već u tome što ljudi iz svoje sebičnosti i samoživosti neće da imaju više dece. Hoće ljudi svoj mir, neće da im neko ovako kao meni stalno visi nad glavom i čupa ih po ceo dan. Ali ja to volim i moja deca su moj život – zaključuje Maja na kraju razgovora, tokom kog je u svakom trenutku oko nje bilo bar četvoro dece. Jedni su se smenjivali u krilu, drugi na ramenima, a treći na nogama. I tako po ceo dan.
Leave a Reply