“Djevojka i ja smo se zabavljali još u srednjoj.. Bili smo godinu dana u vezi i ona je igrom slučaja ostala trudna. Ja sam bio besan, za mene je to bilo nešto najgore tada.. Ona je bila druga godina, a ja četvrta. Niko nikad nije saznao za naš problem.
JA sam donio odluku i odlučio da prekine trudnoću. Ona mi je sa suzama u očima rekla ,,Da li znaš da ako to urdim,možda više nikad neću ostati trudna?” Ja sam joj rekao da ne brine i da će imati djece. Poslije dva dana sam je odveo kod ljekara da prekine trudnoću. Poslije samo dva mjeseca smo raskinuli, jer se ona povukla u sebe, posvetila se školi, a ja ludovao sa društvom i zezao se.. nismo se više ni viđali toliko po školi, kada bi se sreli samo bi klimnuli glavom u znak pozdrava.
Završio sam školu i otišao na fakultet i više ništa nisam čuo o njoj.
Danas sam je vidio poslije 5 godina, ja sam šetao trgom sa ženom i dva djeteta, a ona je sa svojim mužem šetala pod ruku.. Drug mi je rekao da ne može ostati trudna. Žao mi je.”
Nekako sam se osjeco jadno i ponizeno znajuci da sam ja odgovoran sto ona nemoze imati djece, mislim da ce me to cijelog zivota proganjati i da sebi nikada necu moci oprostiti .
Zato bi sada svakome dao savjet da dobo razmisli prije nego sto ucini istu gresku kao ja.
Leave a Reply