Zadnjih godina sve aktuelnija tema je i ona “Otići u u Njemačku ili neku drugu razvijenu evropsku zemlju”.
Dok jedna strana zagovara odlazak bez obzira na sve, druga tako nešto osporava i tvrdi da nigdje nije bolje nego tamo gdje smo rođeni i gdje smo odrasli.Kako izgleda život “preko” opisala je jedna djevojka iz Beograda koja je prošle godine otišla u Njemačku u potrazi za boljim životom.
– Otišla sam da radim u bolnicu blizu Dizeldorfa i zadovoljna sam. Plata mi je 2.000 evra. Slobodnog vremena imam dosta, a nekada i previše. Upravo sam dobila sedam slobodnih dana. Radna nedelja je 40 sati, baš kao i u Beogradu. Uslovi za rad su odlični, kao i plata. Sve je plaćeno – noćne smene, praznici, bolovanja. Jedino ako si duže od četiri nedelje na bolovanju, dobijaš 80 odsto od plate, ali dobijaš fionasijsku pomoć za lekove i negu, ukoliko si teško bolestan – objašnjava Milica.
Cene skoro iste kao u Srbiji
Prema njenim rečima, trudnice primaju punu platu tokom trudničkog bolovanja i imaju pravo na tri godine odsustva posle rođenja svakog deteta.
– Što se tiče života, cene u prodavnicama su gotovo identične kao u Srbiji. Nešto je malo skuplje, nešto jeftinije, ali u proseku svede se na isto. Režije su skuplje, ali to opet zavisi od lokacije. Što je stan bliži velikim gradovima, to su računi viši. Stan od 50 kvadrata plaćam 490 evra. U cenu je uračunato sve osim struje, koja košta 50 evra mesečno. Ukoliko tokom godine potrošim manje, vraćaju mi to što sam pretplatila, a plaćam ukoliko sam potrošila više – priča ona.
Da li je bolje otići ili ostati znaju samo oni koji su otišli i iskusili i jednu i drugu stranu “priče”, ali jedno je sigurno i jedna i druga opcija nose mnogo dobrog, ali sigurno i lošeg… Definitivno “Njemački EURI” sa jedne strane čine život ljepšim, ali… život bez rodne kuće, dvorišta, ulice, grada, roditelja, rodbine, prijatelja… isto tako život čine poprilično tužnim i praznim…
Leave a Reply