Bilo me je jako stid, drugovi su me zadirkivali. Zelio sam da moja mama nekako nestane, bilo me je sramota toliko da sam u zemlju propao. Jako sam bio ljut na nju, nisam ni razmisljako kako se ona osjeca. Vidio sam je i rekao joj da je bolje da umre jer me je zbog nje sramota, ona me samo gledala i nista mi nije rekla. Bio sam nezainteresovan za njena osjećanja… Samo sam zelio otici sto dalje od kuce i da se nikad vise ne vratim. Puno sam ucio i to se isplatilo, primljen sam na studije u Singapuru i odah sam otisao tako da zivim.
Tamo sam se oženio , kupio kuću i dobio djecu. Bio sam sretan i zadovoljan svojim životom. Ali jednog dana, moja majka je došla da me posjeti. Nije me vidjela godinama niti je ikad vidjela svoje unuke. Pojavila se na vratima. Moja djeca su počela je ismijavaju… Ja sam se izvikao na nju: ”Kako si se usudila dođeš u moju kuću i da mi plašiš djecu?” Samo tako si se pojavila nepozvana. ”Idi odavde odmah!” Moja majka je samo tiho odgovorila: ”Oprostite, mora da sam pogriješila kuću” – i nestala… Nakon nekoliko godina, dobio sam pismo. Pozvan sam na godišnjicu mature.
”Sine moj dragi , mislila sam na tebe svo vrijeme. Oprosti što sam došla do tvoje kuće i preplašila tvoju djecu. Bilo mi je drago kada sam čula da si uspio u životu. Žao mi je sto sam ti uvijek bila teret i sramota. Vidiš, kada si bio dijete, dogodila se jedna nesreća u kojoj si izgubio oko. Kao majka nisam mogla podnijeti da odrasteš bez jednog oka. Doktori su te pregledali i rekli mi da je nemoguće da ikada progledaš. Ja sam ti onda dala jedno svoje oko… Bila sam ponosna da znam kako ce moj sin gledati i vidjeti svijet za mene, s tim okom. S ljubavlju, uvijek uz tebe, Tvoja majka“
Izvor: doznajemo
Leave a Reply